-PI­ŠE: Mi­lo­sav B. Ga­go­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

Po­sli­je uspje­šnih bor­be­nih ak­ci­ja i ru­še­nja po­sto­je­će struk­tu­re vla­sti, ko­ja je pri­zna­la ka­pi­tu­la­ci­ju i sta­vi­la se u slu­žbu oku­pa­to­ra, do­šlo je do od­re­đe­nih po­dje­la i u Pi­vi, na one ko­ji su za oru­ža­nu bor­bu i onih ko­ji sma­tra­ju da je oru­ža­na bor­ba pro­tiv ja­čeg i ma­sov­ni­jeg oku­pa­to­ra sa­mo­u­bi­lač­ki rat i da tre­ba po­što­va­ti od­lu­ku o ka­pi­tu­la­ci­ji. Ovoj dru­goj op­ci­ji pri­pa­dao je ma­nji broj, uglav­nom onih ko­ji su bi­li ili su još u slu­žbi Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Za­pra­vo, ovoj gru­pi je bi­lo ja­sno da ni­je cilj KPJ sa­mo oru­ža­na bor­ba za oslo­bo­đe­nje ze­mlje od oku­pa­to­ra, već i uzi­ma­nje vla­sti, od­no­sno ru­še­nje ka­pi­ta­li­stič­kog dru­štve­nog ure­đe­nja i mo­nar­hi­je na če­lu sa kra­ljem.
Ne tre­ba gu­bi­ti iz vi­da či­nje­ni­cu da je u to vri­je­me na Go­ranj­sku ži­vio biv­ši ban Zet­ske ba­no­vi­ne Mu­jo So­či­ca, oko kog se oku­pi­la gru­pa isto­mi­šlje­ni­ka sa ra­znih stra­na me­đu ko­ji­ma su Mar­ko Po­po­vić, već ta­da po­znat kao sa­rad­nik Ita­li­ja­na, za­tim biv­ši se­na­tor i mar­šal dvo­ra Đu­ro Vu­ko­tić, Mu­jov šu­ra, Da­ni­lo Ra­do­i­čić, biv­ši po­sla­nik, i mno­gi dru­gi funk­ci­o­ne­ri iz Pi­ve. Oni su po­ku­ša­li da uti­ču na tok zbi­va­nja u Pi­vi, sma­tra­ju­ći po­kre­ta­če ustan­ka ano­nim­nim po­li­ti­ča­ri­ma i ne­do­ra­slim tom vre­me­nu. De­man­to­vao ih je ma­sov­ni od­ziv Pi­vlja­na u no­vo­for­mi­ra­ne ba­ta­ljo­ne na­mi­je­nje­ne za bor­bu pro­tiv oku­pa­to­ra. U pri­log nji­ho­vim tvrd­nja­ma išla je i od­ma­zda Ita­li­ja­na ko­ji su a8. av­gu­sta 1941. go­di­ne sa tri avi­o­na bom­bar­do­va­li Go­ran­sko pu­nih šest sa­ti sa vi­še le­to­va. Tom pri­li­kom ošte­će­ne su i ra­zor­ne sko­ro sve ku­će, ra­nje­na su tri li­ca i po­gi­nu­la dvo­ji­ca gra­đa­na.
Ni agi­ta­ci­ja ne­is­to­mi­šlje­ni­ka, ni ita­li­jan­ska od­ma­zda, ni­je­su po­ko­le­ba­li Pi­vlja­ne da ve­ćin­ski osta­nu na po­zi­ci­ja­ma vo­đe­nja oru­ža­ne bor­be pro­tiv oku­pa­to­ra. Na op­šte sta­nje i opre­dje­lje­nje Pi­vlja­na uti­ca­la su i zbi­va­nja u su­sjed­noj Her­ce­go­vi­ni, gdje su usta­ške i do­mo­bran­ske for­ma­ci­je sa­sta­vlje­ne od lo­kal­nog mu­sli­man­skog i hr­vat­skog sta­nov­ni­štva, lo­ci­ra­ne u Gac­ku i Av­tov­cu, pri­je­ti­le i spro­vo­di­le zlo­či­ne nad srp­skim sta­nov­ni­štvom. To je po­slu­ži­lo i kao ar­gu­ment po­je­din­ci­ma za br­žu i ma­sov­ni­ju or­ga­ni­za­ci­ju čet­nič­kog po­kre­ta kao što su: Mi­lo­rad Po­po­vić, Vi­dak Ko­va­če­vić, Ra­do­ji­ca Pe­ri­šić i dru­gi, tvr­de­ći da oru­ža­ne sna­ge ko­je for­mi­ra KPJ to­le­ri­šu ta­kve po­stup­ke usta­ša­ma i do­mo­bra­ni­ma, te da su oni je­di­ni za­štit­ni­ci ugro­že­nog srp­sko­ga na­ro­da.
U ci­lju su­zbi­ja­nja te vr­ste pro­pa­gan­de Okru­žni ko­mi­tet par­ti­je iz Nik­ši­ća do­no­si od­lu­ku da na pro­stor Gac­ka u ci­lju za­šti­te srp­skog na­ro­da, kra­jem av­gu­sta 1941. go­di­ne, upu­ti dvi­je če­te sa oko 200 bo­ra­ca i dvi­je če­te bo­ra­ca iz Žu­po-piv­skog ba­ta­ljo­na či­ji su ko­man­dan­ti Jan­ko Ta­dić i Du­šan Ba­ja­gić. Od ove če­ti­ri če­te for­mi­ran je ba­ta­ljon ko­jim su ru­ko­vo­di­li Kr­sto Po­pi­vo­da, Velj­ko Ze­ko­vić i Ta­di­ja Ta­dić. Ko­man­dant ba­ta­ljo­na bio je Ra­do­ji­ca Ron­če­vić. Ova voj­na gru­pa­ci­ja vi­še je ima­la po­li­tič­ko-pro­pa­gand­nu ulo­gu od voj­nič­ke, ali je uspje­šno šti­ti­la srp­ski na­rod od usta­ša i mu­sli­man­ski i hr­vat­ski ži­valj od čet­ni­ka. Spre­ča­va­la je bra­to­u­bi­lač­ki rat i mi­ri­la za­va­đe­ne po na­ci­o­nal­noj i vjer­skoj pri­pad­no­sti. Po­vla­ča­njem ovih sna­ga sa pro­sto­ra Gac­ka, po­go­r­ša­la se op­šta si­tu­a­ci­ja na tom pro­sto­ru, za­hva­lju­ju­ći oni­ma ko­ji su za­go­vor­ni­ci pri­zna­va­nja oku­pa­ci­o­ne vla­sti i me­đu­na­ci­o­nal­ne i vjer­ske ne­tr­pe­lji­vo­sti. Ubr­zo su for­mi­ra­li čet­nič­ke voj­ne for­ma­ci­je pod iz­go­vo­rom da su one je­di­ne za­štit­ni­ce srp­skog na­ro­da od usta­škog no­ža. U de­cem­bru po­no­vo ša­lju iz Žu­po-piv­skog ba­ta­ljo­na tri če­te pod ru­ko­vod­stvom za­mje­ni­ka ko­man­dan­ta Jan­ka Ta­di­ća. Ove če­te su u sa­dej­stvu sa lo­kal­nim her­ce­go­vač­kim par­ti­zan­skim je­di­ni­ca­ma ima­le ne­ko­li­ko su­ko­ba sa usta­ša­ma, čet­ni­ci­ma i Ita­li­ja­ni­ma.
(Na­sta­vi­će se)